Predstavljamo: Šumadijski Blok 21
Glavna ideja jednog od mlađih političkih blokova u Šumadiji je da nametne temu regionalizacije Srbije. Decentralizacija i regionalizacija predstavljaju standarde u procesu EU integracija. Takođe, regionalno funkcionisanje predstavlja mehanizam za efikasan razvoj svih krajeva države.
Nama, kao grupi prijatelja usmerenih na lokalno političko delovanje, u fokusu nisu velike teme, već male koje život znače. Ideja vodilja jeste razvoj Šumadije sa njenim prirodnim resursima. Šumadija ima potencijal da postane ponosna evropska regija poput svojih evropskih pandana u Nemačkoj ili Italiji i to je ono čemu naš Blok teži. Gledajući usko lokalno, ciljevi oko kojih smo okupljeni se ogledaju u obnavljanju Arsenala, kao najvećeg potencijala grada, ulice bez rupa, uklanjanje deponija koje nas truju svakodnevno, razvoj privatnog preduzetništva, zaustavljanje korupcije, manje birokratije – to su naše teme.
Jer, svakodnevni život je za nas preči od visoke politike.
“Kroz Blok 21 ideju decentralijacije i regionalizacije širimo na čitavu Šumadiju.
Ozbiljnog i krupnog razvoja nema bez regionalne i teritorijalne povezanosti.
Upravo zbog toga, bilo je neophodno formirati jedan jak, regionalni politički pokret.
U našem konkretnom slučaju u pitanju je pokret kojem će fokus delovanja biti korišćenje svih razvojnih potencijala, pre svega mesta i sredine u kojoj živimo i stvaranje jedne moderne i razvijene regije, Šumadije 21. veka”.
Boris Kovačević
Osnivač Šumadijskog Bloka 21
Obavezuje nas grad u kojem živimo.
Ovlašćuje nas naše ljudsko samopoštovanje, građanska sloboda i preduzimljivost, kao i Ustav Republike Srbije, a potreba da imamo dostojanstven život nalaže nam inicijativu da pozovemo sve gradske demokratske političke organizacije, udruženja građana, sindikate, neformalne grupe i pre svega nezavisne pojedince, da zajednički tražimo, obnavljamo i gradimo:
Razlog Kragujevca
Grad gradom čine sugrađani.
Zato se urbani duh, njegova društvenost, komunikativnost, preduzetnost, poslovnost, kreativnost i šarm, u Kragujevac neće spustiti niz bilo čiju partijsku vertikalu iz Beograda. Sugrađani se ne stiču mrežom kapilarnih glasova niti u Kragujevac dolaze bugarskim vozom. Umesto partijskog inženjeringa za izbornu reprodukciju tehničke saglasnosti i vlasti, gradu treba autentična lokalna inicijativa, uzajamna upućenost i individualna rešenost njegovih slobodnomislećih građana. Solidarnost, pripadnost i političko društvo grada mogu se podići samo uz oslonac na lokalnu samoupravu, vođenu sa izričitom ambicijom samoodređenja, naglašenom u okviru zakonskih granica uz permanentni pritisak za njihovo proširenje.
Grad je javno dobro sugrađana, pa bez slobodne i kritičke javnosti u njemu ne može biti nikakvog dobra. Javnost je svet u gradu i ona izvorno potiče od čovečanstva koje prebiva u ličnosti svakog čoveka. Gušenje javnosti i sistematsko gašenje slobodnih medija doveli su Kragujevac u stanje kakvo se ne pamti ni iz vremena tuđinske okupacije. Obnova principa javnosti, slobodnih medija, slobode mišljenja i izražavanja, kulture rasprave i dijaloga, konkursa i javnih poziva, otvorenosti i dostupnosti, pluralizma razlika i tolerancije na različitost, te obnova standarda prosvećenosti i liberalnog društva, predstavlja prvi uslov oslobođenja i deprovincijalizacije Kragujevca, kao i način Kragujevčana da budu i ostanu sugrađani i slobodni ljudi.
Budućnost čoveka se nalazi među njegovim sugrađanima. Po socijalnom značenju i istorijskom poreklu grad je oduvek bio, pre svega, razvojna šansa. Ambicije budućeg rasta neostvarive su bez razgranatog, slobodnog, dinamičnog i dostupnog tržišta. Ono je najveća tekovina civilizacije gradova. Otvoreno tržište, zasnovano na privatnoj preduzetnosti i slobodnoj konkurenciji, predstavlja nužni uslov za društveni ambijent poslovnosti, pune uposlenosti, lične ostvarenosti, životne uspešnosti, pa čak i za samu socijalnu pravdu. Naše uzajamno poverenje, ljudsko saosećanje i sposobnost da se ranjivosti i nemoći pruži humana podrška i socijalna pomoć, suštinski zavise od odgovorne raspodele viškova koje jedino slobodno tržište može efikasno da obezbedi.
Minimalizacija administrativnih zahteva, uređen sistem poreza, naknada i taksi, kao i budna zaštita slobode nadmetanja, predstavljaju kičmu socijalne pravde, uz neizostavni, permanentni, otvoren i pošten socijalni dijalog. Esenciju građanskog ideala, društvo slobodnih pojedinaca zasnovano na razumu i inteligenciji, čini upravo slobodno tržište, kao medij sublimacije. Samo ono delotvorno transformiše prirodne ljudske energije, želje, ambicije i agresiju, u stvaralačko nadmetanje i dovijanje zbog dobiti. Bez njega, društveni poredak biva prepušten dominaciji prinude i gole fizičke sile.
Ovo je inicijalna programska platforma za politički organizovan izlazak kragujevačkog stanovništva iz besmisla u kojem se trenutno nalazi. Potpisivanjem i podržavanjem izražavamo spremnost za pristupanje poslu njene dalje razrade i izrade konkretnih operativnih programa. Njihovom primenom stvaraćemo ambijent Kragujevca kao otvorenog evropskog grada poverenog zajedničkoj perspektivi svih građana koji u njemu žive. Uvereni smo da će pre ili kasnije, na lakši ili teži način, Kragujevac krenuti upravo ovim putem. Situacija u kojoj se nalazimo nas obavezuje da sa poslom koji pred nama krenemo odmah.
“Danas Kragujevac stoji u mestu. Zaglavljen je.
Svi govore o promenama, a narod je umoran od promena na gore.
Kragujevčani su nezadovoljni i s pravom ne veruju više nikome. Niko ne nudi rešenja za običnog čoveka. Zato promene treba da krenu iz Kragujevca!
Našem gradu su potrebne promene, ali promene na bolje i u funkciji svih građana.
To ne mogu da urade političari koji moraju da pitaju za sve centralu u Beogradu i koji iz svojih kabineta ne vide probleme običnih ljudi.”
"Priča" o "Bloku"
Gotovo simbolično, i u uskoj sprezi sa brojem “21” koji nas definiše kroz viziju Šumadije 21. veka, tako i kragujevačkog 21. oktobra koji nas obavezuje da kroz svoje najšire delovanje emitujemo poruku mira, Boris Kovačević 2021. godine osniva regionalnu političku organizaciju „Šumadijski blok 21”, koju čine organizacije svih gradova i opština Šumadijskog okruga.
Zašto 21?
Broj 21 ima posebno značenje za Šumadijski Blok 21. Osnovani smo 2021. godine, što direktno simbolizuje našu posvećenost stvaranju moderne Šumadije u 21. veku.
Ali broj 21 nosi još dublju simboliku za nas, vezanu za prošlost i budućnost našeg regiona. Kragujevački oktobar kao jedan od najtragičnijih datuma u istoriji naše zemlje, predstavlja bolno sećanje na stradanje, ali i opomenu koja nas podseća na važnost mira, solidarnosti i jedinstva. Kroz broj 21, Šumadijski Blok ponosno stoji zagledan i u prošlost i u budućnost.
Želimo da prenesemo poruku mira dok istovremeno radimo na tome da Šumadija postane uspešna i prosperitetna evropska regija.
Naša misija je da izgradimo budućnost zasnovanu na miru, napretku i poštovanju prema našim korenima, kako bismo osigurali da Šumadija zauzme svoje zasluženo mesto u Evropi.
“Nezadovoljni političkom situacijom, u Kragujevcu smo formirali građansku „Kragujevačku priču“, sa željom da okupimo sve istomišljenike i predstavimo građanima Kragujevca drugačiji način političkog delovanja na lokalnom nivou.
Kroz Šumadijski Blok 21 širimo ideju na čitavu Šumadiju, jer ozbiljnog i krupnog razvoja nema bez regionalne i teritorijalne povezanosti. O tome smo razgovarali i sa predstavnicima drugih gradova i opština Šumadije, među kojima ima iskusnih političkih aktera, ali i ljudi koji se ranije nisu bavili politikom. Složili smo se da je neophodno formirati jedan jak, regionalni politički pokret kojem će fokus delovanja biti korišćenje svih razvojnih potencijala, pre svega mesta i sredine u kojoj živimo i stvaranje jedne moderne i razvijene regije, Šumadije 21. veka”, ističe Boris Kovačević.
Osim što su decentralizacija i regionalizacija – naši glavni politički ciljevi koje propagiramo – standardi u procesu EU integracija, regionalno funkcionisanje je mehanizam za efikasan razvoj svih krajeva države. Šumadijski Blok 21 smatra da postoje brojne ekonomske, sociološke i kulturološke opravdanosti za uvođenje regija u Srbiji.
“Ukoliko bismo funkcionsali kao država regija (a ne kao unitarna) to bi olakšalo razvoj svih krajeva Srbije zbog svih socioekonomskih, demografskih i kulturnih specifičnosti različitih sredina. Njihovo regionalno zaokruživanje bi omogućilo punu efikasnost u svim oblastima.”
“Sa druge strane, i svet i EU institucionalno najviše komuniciraju sa regijama, pre svega, zbog njihove teritorijalne širine, većih mogućnosti za realizaciju infrastrukturnih projekata i korišćenja različitih programa i instrumenata pomoći. Država regija bi umesto unitarne države, doprinela oporavku i oživljavanju svih krajeva Srbije. Apsurdno je da bi najveću korist od svega imao grad Beograd, koji je apsolutnom koncetracijom moći počeo da guta sam sebe i postao nepodnošljiv za život.”
Šumadijski Blok 21 će pokušati da nametne ovu temu celokupnoj javnosti kao jednu od prioritetnih.
“Niko se ozbiljno nije posvetio regionalizaciji u prethodnom periodu.”
“Bilo je par političkih manevara koji su više bili proizvod želje za pridobijanjem glasova i trenutnim političkim preživljavanjem, bez konkretne politike i suštinske podloge. Mi želimo da okupimo i struku i politiku, da koristimo uporednu praksu, poput Španije i Italije recimo, ali i prezentujemo argumentacije naših priznatih akademika koji su temeljno obrađivali ovu temu, a sve kako bismo dokazali opravdanost i neophodnost formiranja regija”, objašnjava Kovačević.