Aktivnosti i angažovanje

Jesmo li se zaista razumeli?!

Kragujevac je pre dve večeri na kratko ponovo izronio iz tame. Osvetlili su ga neki novi klinci i ponovo nam udahnuli život.

Međutim, nije dovoljno da se samo oduševljavamo tim novim naraštajima, potrebno je i da ih razumemo.

A jesmo li se zaista razumeli?!

Govorimo o mladima, rođenim početkom novog milenijuma, koji vode potpuno drugačiji život od svojih roditelja. Isti oni godinama unazad neopravdano su prikazivani kao lenji, letargični, izgubljeni i nesposobni da pronađu svoje mesto u društvu!

Šta smo im ostavili?

Svoje frustracije, neostvarene ciljeve, ugašene ideale i jedan obrazovni sistem, koji uporno ostaje nem za savremene tendencije. A oni, oni su shvatili da su živi, a da ne žive, već su zaglavljeni pritiscima i očekivanjima. Uzdignute glave, oni ne ćute i evo već danima unazad nam jasno govore šta ne žele!

Kristalno im je jasno da imaju pravo na slobodu izbora, drugačiji život, ali i potrebu da pocepaju scenario svojih roditelja i uopšte nas starijih.

Žele da putuju, studiraju, rade i da svojim radom promene čitav sistem iznutra. Na nama je da ih podržimo, da se ne krijemo iza njih, već da stanemo uz njih i zajedno osmislimo neki novi i bolji scenario!

Kada će oživeti Knežev arsenal?

Boris Kovačević, zajedno sa kolegama iz kragujevačke opozicije iznova pokreće pitanje Kneževog arsenala, kompleksa od istorijske važnosti za grad Kragujevac.

Umesto da postane mesto za važne kulturne i brojne druge sadržaje i jedno od najlepših mesta u Kragujevcu i šire, kako je još od 2006. godine planirano kada se i krenulo sa planovima za revitalizaciju, Knežev Arsenal sve više propada.

“Grad ne radi ništa na sredjivanju Kneževog arsenala i VTZ-a. Stavio ga je kompletnog u privatnu svrhu odredjenih interesnih grupa, dok se gradjanima baca prašina u oči. Postoje evropski fondovi koji nude novac za zaštitu industrijskog nasleđa, ali mi ni to ne znamo da iskoristimo za konkretne stvari, nego ih koristimo po ko zna koji put da radimo jedno te isto. I tako u krug. Primera radi, godine 2014. je urađena studija, a grad se 10 godina kasnije hvali time kako će uraditi predstudiju izvodljivosti. Vraćamo se unazad.”, naveo je Boris Kovačević na konferenciji za novinare.

Lider Šumadijskog bloka 21 predlaže konkretno rešenje.

“Izuzetno je bitno da se formira jedan stručni tim koji nema nikakve veze sa političkim strankama, nego da su to ljudi koji imaju isključivo profesionalne i stručne reference, da upravlja ovim kompleksom korak po korak. Uostalom, takvo nesto je i formirano pre 4 godine i bilo je dovoljno da gradske vlasti samo ništa ne pokvare, ali nažalost upravo se to desilo. Živimo u vremenu kada se vlast doživljava kao legitimna prilika da javne interese zloupotrebljavate u lične svrhe, “ rekao je Kovačević.

Pokrenućemo proces regionalizacije i decentralizacije

Boris Kovačević Šuma, lider Šumadijskog bloka 21 govorio je za jutarnji program televizije Nova S o neophodnosti promene političkog i društvenog sistema i konačnog stavljanja na dnevni red tema regionalizacije i decentralizacije.

„Pokušaćemo u narednom periodu da nametnemo ove teme u domaćoj javnosti. Prirodno je da ovaj proces krene iz Šumadije i Kragujevca, prve prestonice moderne Srbije, u kojem su nastale brojne institucije. Ne postoji razvijena država u Evropi u ekonomskom i socijalnom pogledu a da nema visok stepen decentralizacije i regionalizacije. Činjenica je da danas imamo preteranu koncetraciju vlasti na jednom mestu i da oni koji kreiraju politički sistem u zemlji ne žele da se to promeni. Ovaj proces zato mora da potekne od lokalnog stanovništva i mi ćemo započeti niz razgovora sa lokalnim organizacijama iz svih krajeva Srbije kako bi smo javnosti nametnuli ove teme kao prioritetne. Koncept države regija umesto unitarne države bi omogućio svim krajevima Srbije da se razvijaju i da izraze sopstveni identitet ali i sve svoje demografske, sociološke, ekonomske i kulturološke specifičnosti.“

Na pitanje novinarke Nove S, da li Kragujevac ima kapaciteta da postane lider u borbi za institucionalnu a ne deklarativnu decentralizaciju i regionalizaciju, Kovačević je rekao da te kapacitete treba jačati ali i podsetio da su iz Kragujevca pokrenuti mnogi politički procesi.

„U izbornoj kampanji nema političke organizacije koja se deklarativno ne zalaže za integrisanje ovih procesa u naš politički sistem ali suštinskih promena nema ni u naznakama već 20 godina. Šumadijski blok 21, organizacija koju predvodim je pre godinu dana promovisala programski dokument 3D za Šumadiju, čije su ključne tačke programa 1. Decentralizacija i regionalizacija, 2. Departizacija i 3. Drugačija kadrovska politika. Proces regionalizacije i decentralizacije je jedan ozbiljan posao koji bi zahtevao i ustavne i zakonske promene ali i promenu izbornog sistema i uvodjenje više izbornih jednica. Sama reforma izbornog zakonodavstva morala bi da podrazumeva pored glasanja za političku partiju i glasanje za ljude imenom i prezimenom, čime bi se pojačao odnos izmedju birača i njihovih predstavnika, što bi sve vratilo veru u sistem. Svaka regija bi bila jedna izborna jedinica u kojem bi se broj predstavnika odredjivao srazmerno broju stanovnika. Sa precizno definisanim nadležnostima i odredjenim pravnim subjektivitetom, regioni ili regije bi stekle status pravnog subjekta i u domaćim ali i medjunarodnim okvirima. Samim tim, predstavnici Šumadije na primer bi mogli da se bore za Šumadiju ali i gradjani svih drugih krajeva Srbije za sredinu u kojoj žive.“, zaključio je Kovačević.

Dobro je da se ideja o decentralizaciji čuje iz svih krajeva Srbije

Građanski pokret Šumadijski blok 21 podržava osnovna načela i ciljeve PODES-a dr Milića iz Niša i pozitivno reaguje na formiranje još jedne političke agende koja na prvo mesto svog delovanja postavlja – decentralizaciju.

Neophodno je da se potreba za suštinskom decentralizacijom čuje iz svih krajeva Srbije, a ne samo iz Šumadije, kako je do sad uglavnom bio slučaj. Samo uz zajednički pritisak što većeg broja gradova i opština možemo da se izborimo da pitanje decentralizacije konačno dodje na dnevni red.

Šumadijski blok 21 je prošle godine promovisao svoj program „3D za Šumadiju“ – Decentralizacija, Departizacija, Drugačija kadrovska politika.

Da li je pitanju koincidencija ili su ljudi koji su pisali program dr Miliću i PODES-u pozajmili naziv 3D uopšte nije važno – najbitnije je da svi zajedno radimo na ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Politička snaga i legitimitet koji dr Milić uživa na jugu Srbije će svakako doprineti punoj afirmaciji ovih politika.

Pored decentralizacije neophodno je i formiranje regija u Srbiji koje bi imale odredjeni pravno-politički subjektivitet. Sve to je neophodno da prati i reforma izbornog zakonodavstva, izmena izbornog zakona i povećanje broja izbornih jedinica, kako bi taj subjektivitet bio neposredno povezan sa legitimitetom koji bi predstavnici regija i gradova dobijali od samih gradjana.

Šumadijski blok 21 će snažno nastojati da promoviše ove politike i u narednom periodu ali i traži saveznike u ovom poslu koji je pred nama.

Zajedno za veću bezbednost na ulicama ali i što humaniji tretman napuštenih životinja

Predstavnici građanskog pokreta “Šumadijski blok 21” zajedno sa građanima aktivistima više neformalnih grupa koje se bave zaštitom i tretmanom napuštenih životinja održali su ispred gradskog azila konferenciju za medije sa ciljem podizanja svesti građana i rešavanja rastućeg problema pasa lutalica u Kragujevcu.

Naša misija je da kroz konstruktivan dijalog i saradnju sa nadležnim institucijama unapredimo uslove u azilu i predložimo rešenja koja će osigurati pre svega bezebednost građana ali i dobrobit životinja.

“U proteklom periodu, suočeni smo sa značajnim porastom pasa lutalica, što predstavlja problem ne samo za zajednicu, već i za same životinje. Iako gradski azil ima zakonsku obavezu da preuzete životinje zbrine, izleči, steriliše i vrati na njihovu lokaciju, smatramo da trenutni sistem ne funkcioniše na adekvatan način. Primetno je prisustvo nehumanih uslova u azilu, kao i nedostatak adekvatnog postupanja prema psima, uključujući nestručno hvatanje i tretman životinja” rekao ja Janko Đurić, član predsedništva Šumadijskog bloka 21.

Posebno želimo da istaknemo problem nedovoljnog kapaciteta azila, loših sanitarnih uslova i nedostatka stalnog nadzora nad životinjama, posebno van radnog vremena azila.

Naglašavamo da ovi propusti mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje i bezbednost pasa, ali i građana.

Predlažemo i konkretna rešenja, koja uključuju:

Volontiranje građana u azilu – Građani bi mogli aktivno da doprinesu poboljšanju uslova u azilu kroz šetanje pasa, hranjenje, menjanje vode i održavanje bokseva, što je praksa uspešno primenjena u Aranđelovcu. Volonteri bi takođe doprineli socijalizaciji pasa, što bi povećalo njihovu šansu za udomljavanje.
Transparentnost i kontrola – Podnošenje redovnih izveštaja o broju zbrinutih pasa, načinu trošenja sredstava, i radnom učinku zaposlenih u azilu, uz povremene inspekcije nadležnih veterinarskih službi.
Sterilizacija pasa lutalica – Ovo bi značajno smanjilo broj napuštenih životinja, a time i dalji pritisak na gradski azil.

“Pozivamo gradski azil na otvoreni dijalog i hitno omogućavanje volonterske pomoći, kako bismo zajedničkim snagama radili na rešavanju ovog problema. Smatramo da je uključivanje volontera od ključne važnosti za poboljšanje uslova u azilu i dobrobit napuštenih životinja”, ističe je Dina Marković, građanka i aktivistkinja koja godinama vodi računa o napuštenim životinjama.

Čekajući odgovor gradskog azila na ovu inicijativu, naglašavamo da će se pažljivo pratiti situacija uz redovno izveštavanje građana o daljim aktivnostima i postignutim rezultatima.

Tržnica je ogledalo (ne)sposobnosti gradonačelnika!

Boris Kovačević Šuma ističe da je Tržnica kao spomenik kulture druga zatvorena tržnica u Evropi, sagrađena 1929-te za godinu dana, i da je sramota što se danas dešava sa njom jer stoji ruinirana već duže od pet godina.

„Gradska tržnica je pravo ogledalo nesposobnosti gradonačelnika i njegovih saradnika. Ukoliko bi grad vodili stručni i sposobni a ne podobni partijski poslušnici do problema, kakav je ovaj sa Tržnicom ne bi dolazilo ni u jednom delu za koji je odgovoran grad Kragujevac.

Ovako zbog nečije neodgovornosti grad a u stvari svi mi plaćamo skupe penale. Svima je više nego jasno da smo novac, koji smo izgubili mogli mnogo pametnije da iskoristimo“ istakao je Kovačević.

Kovačević je naglasio da je ono što posebno vređa Kragujevčane, činjenica da se gradska administracija nije obazirala na molbe i sugestije sugrađana da se ovaj prostor uredi, ali bi zato uredno reagovala na svaku opomenu iz Beograda, čime je jasno stavila do znanja da im Kragujevac i Kragujevčani nisu na prvom mestu.

Briga o mentalnom zdravlju mora biti prioritet

Nataša Buzadžić napominje da Šumadijski Blok 21 čini konkretne aktivnosti u cilju približavanja mladima i pružanja podrške u prevazilaženju njihovih razvojnih kriza.

“Učinili smo da stvari krenu napred, prevazilazeći stigmu da je mentalno zdravlje isključivo stvar specijalizovanih ustanova“, istakla je Nataša Buzadžić, dodavši da se i dalje čini mnogo kako bi briga o mentalnom zdravlju bila stvar svakodnevice i utemeljenih ljudskih vrednosti. Ona ističe da se naša organizacija zalaže da briga o obrazovanju i mentalnom zdravlju ne bude samo deklarativna, jer su to teme od velikog značaja.

U Šumadijskom bloku 21 naglašavamo, da kao društvo deklarativno govorimo o solidarnosti i empatiji, a pitanje je šta suštinski činimo da ih razvijemo i zadržimo.

“Jedan od glavnih ciljeva delovanja organizacije je stvaranje okruženja ,koje će kod mladih razviti osećaj pripadnosti školi, zavičaju. Jedino tako možemo stvoriti uslove za razvoj emocionalno stabilnih ličnosti koje će graditi zdrave socijalne odnose i stvarati bolju zajednicu.” zaključila je Nataša Buzadžić.

FILUM-u je mesto u zgradi starog suda

Dragana Kapor naglašava da je Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu tema od velikog značaja za grad.

Fakultet je osnovan 23. aprila 2002. godine ali nijedna nije imala sluha za probleme FILUM-a, već se sve svelo na prazne reči i obećanja.

„Šumadijski blok 21 se zalaže da se FILUM-u dodeli zgrada starog suda, čime bi se rešio višedecenijski problem studenata i profesora, a centar grada bi dobio novu energiju, jer upravo su studenti FILUM-a jedni od onih koji Kragujevac na najbolji mogući način prezentuju širom sveta“, istakla je Dragana Kapor.

“Pionir“ treba da bude prezent sala

Dejan Otašević smatra da je nedopustiva situacija u kojoj se nalazi sada već bivši bioskop „Pionir“.

Prostor, u strogom centru grada, propada iz godine u godinu, zaboravljen od svih.

„Kragujevac, kao nekadašnja prestonica, zaslužuje da u samom gradskom jezgru ima jednu multifunkcionalnu salu, prezent salu i upravo je bivši bioskop „Pionir“ idealni prostor za to“, navodi Otašević.

Podizanje duha Kragujevca na nivo koji mu pripada, dužnost je svih nas, istakao je Dejan Otašević.

Aktuelne teme: Briga o porodiljama, besplatni udžbenici, ravnomerni razvoj grada

Šumadijski Blok 21 kroz svoje redovne aktivnosti ističe važnost aktuelnih problema sa kojima se suočavaju građani Kragujevca, Šumadije i Srbije. To su pre svega – briga o porodiljama, kao i tema besplatnih udžbenika.

Stav Šumadijskog Bloka vezan za porodilje je jasan – porodilje ne smeju biti nevidljive u sistemu!

Dejana Jovanović ističe da je Kragujevac jedan od retkih gradova, koji ne isplaćuje pomoć svim porodiljama

„Toliko se govori o demografskoj politici, ali da li je u Kragujevcu potrebno da porodilja bude socijalno ugrožena kategorija, da bi primila finansijsku pomoć“, pita se Jovanović.

Kragujevački Blok 21 insistira na tome, da sve porodilje primaju jednaku pomoć od grada, jer porodilje ne smeju biti nevidljive u sistemu, naglasila je Dejana Jovanović.

Besplatni udžbenici za sve osnovce su tema koja se aktuelizuje svakog prvog septembra, ali Šumadijski Blok 21 insistira da se ova tema aktuelizuje tokom čitave godine.

Miloš Šapić odbija da prihvati činjenicu da Kragujevac zaostaje za drugim gradovima ako govorimo o tretmanu učenika u osnovnom obrazovanju. U gradskom budžetu se mora pronaći dovoljno sredstava kako bi sva naša deca imala besplatne udžbenike.

“Samo na rekonstrukciju tržnice, grad je izgubio mnogo novca, koji je mogao da pokrije sve udžbenike za sve učenike u svim osnovnim školama“, istakao je Šapić.

Šumadijski blok 21 zalaže se da svi naši učenici dobiju besplatne udžbenike, dodao je Šapić.

Svako naselje treba da bude srce grada: tema ravnomernog razvoja je takođe jasno izražena u programu i delovanju Šumadijskog Bloka 21.

Slavoljub Stanković, iz Đurisela, ističe potrebu da se Kragujevac ravnomerno razvija i da se sredstva iz budžeta podjednako izdvajaju ,kako za centralne gradske, tako i za periferne delove grada. Međutim, situacija na terenu je poražavajuća. Slavoljub Stanković, naglašava da se meštani Đurisela susreću sa velikim komunalnim problemima na terenu.

“Prosto je neverovatno da na samo 9 km od centra grada, ljudi nemaju elementarne uslove za život dostojan čoveka u 21.veku. Dešava se da struja nestaje na svaka dva dana, da su redovno bez jedne faze, vode u letnjim mesecima nema ni za piće, tako da navodnjavanje bašti u startu otpada. Kanalizacija ne postoji, većina ulica je bez asfalta a reč je o velikom naselju, gde na sreću ima puno dece.

Rešenje postoji. Ulice treba asfaltirati, za struju uraditi samonoseće kablove, proširiti bazene za vodu, kako bi je bilo dovoljno za sve. Svako naselje, pa i Đuriselo treba da bude srce grada“ zaključio je Stanković.

Kragujevac: Potencijalna ekološka bomba

Ekologija je tema koja se nalazi visoko na listi prioriteta Šumadijskog Bloka 21.

Naš pokret se zalaže da unapređenje životne sredine bude izgrađeno na jakim i stabilnim temeljima. Budući da je ekologija jedna od glavnih tema današnjice, kao jedan od osnovnih ciljeva navode život u zdravom okruženju.

Ovom temom se u više navrata bavio Slobodan Stanković, koji ističe koliko ozbiljan problem za grad predstavlja trenutno stanje gradske deponije u Jovanovcu

„Gradska Deponija u Jovanovcu odavno je premašila projektovane gabarite i preti da postane ekološka bomba.“

On je naglasio da je neophodna izrada postrojenja za preradu, kako postojećeg tako i novog komunalnog otpada i odvoženje na regionalnu deponiju.

Stanković se takođe bavio i pitanje deponije pepela kod Energetike koje godinama unazad predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik za stanovnike Pivare i obližnjih naselja.

„Nedopustivo je da se deponija nalazi u neposrednoj blizini centra grada, tone pepela se svakodnevno raznose po čitavom gradu i to udišu građani Kragujevca“, naglasio je Stanković.

Šumadijski blok 21 zahteva da se odmah zaključi ugovor sa regionalnom deponijom, sertifikovanom za odvoženje i lagerovanje pepela, što je u potpunosti saglasno sa važećim zakonskim propisima i ekološkim normama, dodao je Stanković.

Knežev Arsenal - simbol grada Kragujevca

Šumadijski Blok 21 neće dozvoliti parcelizaciju Kneževog arsenala!

Boris Kovačević Šuma, podvukao je da je Kragujevac grad sa brojnim komunalnim problemima, ali da nikome u Šumadijskom bloku 21 nije cilj fotelja rukovodioca u nekom javno-komunalnom preduzeću, već vizija i perspektiva Kragujevca.

Prema njegovim rečima, ono što Kragujevac razlikuje od ostalih evropskih gradova je kompleks Kneževog arsenala.

Navodi da je, uprkos svim otporima administracije bivšeg gradonačelnika, ipak sa svojim timom uspeo da realizuje međunarodni konkurs, koji je pružio najsavremenija rešenja kako bi ovaj kompleks trebalo da izgleda.

„Realizovaćemo rešenja iz međunarodnog konkursa, nećemo dozvoliti da se parcijalno odvaja objekat po objekat za bilo čije privatne interese, već ćemo voditi računa o celovitosti ovog kulturno istorijskog blaga, kako bi bilo na ponos svim budućim generacijama Kragujevčana“, istakao je Kovačević koji smatra da Kragujevac mora da pronađe način i volju da na pravi način baštini simbole svoje bogate industrijske tradicije i istorije.

Knežev Arsenal je tema koju je Šumadijski Blok 21 u više navrata isticao u javnosti, kao i važnost da se ovaj kompleks sačuva. S tim u vezi jedna od tema o kojoj je govorio Boris Kovačević Šuma bila je i “Čaurnica” za koju lider Šumadijskog Bloka 21 poručuje da “nesručnost urušava naše nacionalno blago.”

Boris Kovačević Šuma je istakao da je neophodno da u svim oblastima, a pogotovu u ovako važnim projektima konsultujemo što više domaćih ali i stranih stručnjaka.

Podsetio je, da je u periodu dok je upravljao ovim prostorom, zajedno sa svojim timom angažovao celokupnu stručnu javnost iz svih lokalnih i republičkih institucija ali i brojna medjunarodna iskustva u cilju pronalaženja najboljeg rešenja za kompleks Vojno-tehničkog zavoda.

“Upravo međunarodna praksa pokazuje da se ovakvi kompleksi rešavaju celovito i da je izdvajanje pojedinačnih objekata siguran put u propast.

Nećemo dozvoliti da zgrada Čaurnice, koja je nacionalno dobro, bude predmet bilo čijih privatnih interesa.”

Prva Skupština Šumadijskog Bloka 21

Na Prvoj redovnoj skupštini Građanskog pokreta Šumadijski blok 21 za predsednika je izabran Boris Kovačević, diplomirani pravnik iz Kragujevca. Za potpredsednike izabrane su Nataša Buzadžić, diplomirani pedagog iz Kragujevca i Dragana Kapor, profesor srpskog jezika i književnosti.

Pored predsednika i potpredsednika, na skupštini je izabrano sedam članova predsedništva, predsednik Političkog saveta, kao i predsednici Foruma žena i Mladih.

“Nama, kao grupi prijatelja okupljenih oko slogana MOJ SVET KRAGUJEVAC! nisu u fokusu velike teme, već male koje život znače, poput toga da u 21. veku imamo pijacu. Obnavljanje Arsenala, kao najvećeg potencijala grada, ulice bez rupa, uklanjanje deponija koje nas truju svakodnevno, razvoj privatnog preduzetništva, zaustavljanje korupcije, manje birokratije su naše teme. Svakodnevni život je za nas preči od visoke politike.

Danas Kragujevac stoji u mestu. Zaglavljen je.

Svi govore o promenama, a narod je umoran od promena na gore. Kragujevčani su nezadovoljni sa pravom i ne veruju više nikome. Ni vlast, ni opozicija ne nude rešenja za običnog čoveka.

Zato promene treba da krenu iz Kragujevca!

Našem gradu su potrebne promene, ali promene na bolje i u funkciji svih gradjana. To ne mogu da urade političari koji moraju da pitaju za sve centralu u Beogradu i koji iz svojih kabineta ne vide probleme običnih ljudi.” – rekao je između ostalog u svom obraćanju Boris Kovačević, novoizabrani predsednik ove političke organizacije.

Na Skupštini održanoj u hotelu “Kragujevac” javnosti se obratio predstavnik Foruma mladih koji je preneo snažnu poruku svojim mladim sugrađanima i pozvao ih da se pridruže “Šumadijskom Bloku 21”.

“Politička scena grada Kragujevca zatrovana je jednoličnim političkim partijama sa beogradskim centrima rukovođenja, koje ni na koji način ne mogu na pravi način da razumeju i zastupaju interese građana Kragujevca i Šumadije. Sa fokusom na decentralizaciju, ali i departizaciju, kao i drugačiju kadrovsku politiku, Šumadijski Blok 21 ima jednu novu viziju koja se suštinski razlikuje od uvreženih političkih mišljenja i ostavlja prostor da mladi ljudi iskoriste sav svoj potencijal i talenat.“, rekao je Filip Ljubisavljević, predstavnik Foruma mladih.

Osnivanje Šumadijskog Bloka 21

Regionalizacija kao preduslov razvoja Šumadije je ideja vodilja Šumadijskog Bloka 21.

Simbolično i u skladu sa nazivom pokreta, godine 2021. osniva se i započinje svoje delovanje regionalna politička organizacija “Šumadijski blok 21”, u kojoj se nalaze predstavnici i organizacije svih gradova i opština Šumadijskog okruga koji su dali javnu podršku novoformiranom bloku.

Skupštinski odbornici u svojim sredinama, Zoran Plećević iz Aranđelovca i Dragan Todorović Truman iz Knića pozvali su svoje sugrađane i Šumadince da se pridruže ideji stvaranja jake regionalne organizacije.

„Šumadijski blok 21“ čine građani Kragujevca, Aranđelovca,Topole, Knića, Rače, Batočine i Lapova.

Uporedo sa osnivanjem, Šumadijski Blok 21 otvara i svoje prostorije na adresi Rudnička 7a, Kragujevac, čime su simbolično a i praktično ‘otvorena vrata’ svim ljudima koji žele da se angažuju kroz jednu novu vrstu političkog delovanja.