Ovo je naša vizija
Ponosan na svoje nasleđe i tradiciju, Šumadijski Blok 21 je zagledan u budućnost sa jasnom vizijom.
Kragujevac je 2030. godine otvoren, moderan, Smart City evropski grad. Centar je mašinske, IT i kreativne industrije, sa razvijenom zelenom ekonomijom, prepoznatljiv po svom bogatom kulturno-istorijskom i industrijskom nasleđu. Kragujevac je grad koji će u skladu sa zahtevima 21. veka i vremena u kojem živimo buditi brojne perspektive mladim ljudima. Grad je sa velikim brojem zelenih površina i atraktivnom turističkom ponudom. Privlači veliki broj stranih turista i studenata, koji učestvuju u međunarodnim programima razmena. Domaćin je brojnih manifestacija i događaja iz različitih sfera društvenog života koji okupljaju brojne posetioce.
Član je najvažnijih međunarodnih i EU organizacija, koje se odnose na saradnju gradova i regiona, i održava intenzivnu bilateralnu saradnju sa velikim brojem gradova širom sveta.
Šumadijski Blok 21 vidi Kragujevac kao grad zadovoljnih građana, posvećen evropskim vrednostima.
Grad očuvanih i revitalizovanih kulturno-istorijskih objekata, sa bogatom i savremenom ponudom u kulturi, poželjno mesto za filmsku industriju, ali i centar kulturnog, seoskog, rekreativnog, lovnog, gastro i vinskog turizma. Grad razvijene sportske infrastrukture i domaćin međunarodnih sportskih manifestacija.
Što više ovlašćenja preneti na lokalni nivo kako bi Kragujevac potvrdio poziciju regionalnog centra. Decentralizacija je potrebna i u načinu razmišljanja, kao i u načinu poslovanja i funkcionisanja grada, jer je to jedini način da vratimo fostojanstvo i osećaj pripadnosti građanima.
Podrazumeva da je neophodno promeniti sistem pre svega, ali i svest u kojoj političke partije teraju građane da se udružuju u partijske armije, dok se sam grad i njegovo funkcionisanje vide kao partijski plen. U takvom ambijentu grad i građani postaju ništa drugo do taoci partijskih interesa.
…KARDOVKSA POLITIKA, koja znači da će ključne pozicije u gradskoj upravi popuniti stručni, kompetentni ljudi sa integritetom. To će omogućiti ozbiljan i odgovoran pristup rešavanju brojnim infrastrukturnih, komunalnih, ekoloških i drugih problema sa kojima se grad suočava.
Srž Šumadijskog Bloka 21
Novi talas političkog delovanja!
Naša misija je da pokrenemo novi talas u politici, drugačiji pristup problemima donoseći nove modele političkog delovanja koji treba da budu okrenuti realnim interesima građana nad kojima oni imaju kontrolu. Time, želimo da doprinesemo gašenju autokratije u našem društvu. Da bismo to zajedno postigli, moramo imati kontinuirani dijalog o ključnim strateškim pitanjima koja se tiču grada i blagostanja građana.
Mi se ne borimo protiv drugih već težimo da pokažemo kako se prevazilaze svoje slabosti u stvaranju zajedništa jer je samo ono put do dobrobiti čitave zajednice.
Naš cilj je da dovedemo do dijaloga i da ljudi počnu da razgovaraju umesto što drže monologe. Da iznose činjenice i istine koliko god one neprijatne bile. Da počnu da slušaju jedni druge ali i da se razumeju. Da budu inspiracija i motivacija jedni drugima. Da počnu da veruju jedni drugima. Da ljudima damo priliku da iskoriste svoj maksimalni potencijal i time stvorimo okruženje u kome se prirodno napreduje, a ne preko članstva u političkoj partiji.
nećemo govoriti mnogo i opterećivati javni prostor suvušnim rečima, jer želimo da čujemo sugrađane, da delujemo odmah i dolazimo do rešenja bez birokratskih zavrzlama. Ostvarenje misije je da pronađemo zajednički put za svakog od nas bez obzira na različitosti. Želimo da sagradimo zdrav sistem koji će se oslanjati na ono što smo stekli i stvorili na iskustvu prethodnika.
Želimo da uključimo nove generacije koje će ponuditi svoje moderne pristupe u svim oblastima života. Jer, Kragujevac je naš svet i mi imamo jasnu viziju za njegov razvoj.
Kulturno-istorijsko i industrijsko nasleđe
Kragujevac ima bogato kulturno-istorijsko i industrijsko nasleđe, koje ne samo da treba čuvati, već ima i ogroman potencijal za razvoj kreativnih industrija i razvoj grada uopšte. Kao nekadašnja prestonica u kojoj su osnovane prve obrazovne ustanove, ustanove kulture i industrijski kompleksi po uzoru na evropske arhitektonske najviše standarde, grad se suočava sa izazovima očuvanja objekata kulture i valorizacije kulturnog nasleđa. Jedan od prioritetnih ciljeva Plana razvoja Grada Kragujevca za period 2021–2031. je Stvoriti prepoznatljiv kulturni identitet grada.
Knežev arsenal je jedinstveni vojno industrijski i arhitektonski kompleks u Srbiji i Evropi. Ova svojevrsna ambijentalna celina sastoji se od fabričkih zgrada i radionica, sa kraja 19. i početka 20. veka.
Kulturna dobra i značajne kulturno-istorijske celine, poput Kneževog arsenala, predstavljaju potencijal i kao lokacije za filmsku produkciju.
Analiza problema ukazuje da je jedan od najvećih izazova u oblasti kulture veliki broj starih, devastiranih, nekonzerviranih objekata kulture, koji su prepušteni zubu vremena i propadanju, koji zahtevaju revitalizaciju i odgovarajuću zaštitu.
Iako spadaju u kulturna dobra, grad ne raspolaže dovoljnim sredstvima koja bi opredelio za rekonstrukciju i konzervaciju značajnih kulturnih dobara. Među njima, posebno se izdvaja kulturno-prostorna celina Knežev arsenal sa kompleksom starih i oronulih fabričkih zgrada i radionica sa kraja 19. i početka 20. veka. U ovoj jedinstvenoj kulturno-istorijskoj ambijentalnoj celini od svog osnivanja održava se međunarodni muzički festival „Arsenal festʺ. Kompleks se nalazi u vlasništvu Grada Kragujevca i u njemu Grad prepoznaje ogroman potencijal za razvoj novog kulturnog središta grada, u kome će se razvijati kreativne i industrije zabave, središte koje će okupljati, kako domaću, tako i internacionalnu publiku i kao takvo doprinositi razvoju turizma i lokalnom društveno-ekonomskom razvoju zajednice. Godine 2022. Grad Kragujevac je raspisao međunarodni konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje uređenja kompleksa Knežev arsenal. Cilj konkursa je urbana obnova i rehabilitacija ove prostorne kulturno-istorijske celine od izuzetnog značaja. Od ostalih izazova izdvajaju se: neadekvatan prostor Narodne biblioteke, mala i neodgovarajuća pozorišna dvorana u Knjaževsko-srpskom teatru i odsustvo koncertne dvorane.
IT, metalska i kreativne industrije
Grad Kragujevac se smatra kolevkom industrijalizacije Srbije. Tokom 18. veka, u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovana Topolivnica, što se smatra začetkom industrijske proizvodnje u tadašnjoj Srbiji. Kroz istoriju, u Kragujevcu se razvijala vojna industrija, a od sredine 20. veka je otpočela i proizvodnja automobila. Imajući sve navedeno u vidu, metalska industrija ima ogromnu tradiciju, akumulirano znanje, iskustvo, kao i značajne institucionalne resurse, na kojima treba dalje bazirati ekonomski razvoj grada.
Automobilska industrija je važno obeležje i simbol Kragujevca, a njen uspon i pad je imao veliki uticaj na razvoj metalskog sektora, privrede i celokupnog života Grada. Fiat Chrysler (Fiat Chrusler) Automobili Srbija (FCA) je najvažniji privredni subjekt u auto industriji. Pored FCA u okviru industrije posluje i više od 100 proizvođača delova i komponenti od kojih značajan deo pripada sektoru MSP.
„Zastava oružjeʺ, sa tradicijom dugom preko 160 godina i gotovo 2.500 zaposlenih predstavlja izuzetno važan činilac, kako u metalskom sektoru, tako i u sveukupnom ekonomskom životu grada.
Za razliku od metalskog sektora po kojem je Kragujevac poznat i u kojem postoje tradicija, iskustvo i kvalifikovana i obučena radna snaga, sektor IKT je uslužna delatnost u usponu za koju je prepoznato da raspolaže potencijalom za brzi rast. Sektor IKT je jedan od najbrže rastućih sektora i najvećih neto izvoznika u privredi Srbije.
Pored gorenavedenih snaga i potencijala, u Kragujevcu postoje i značajni izazovi za razvoj metalske, IKT i kreativne industrije poput: nedovoljno razvijenog ekosistema i potrebnog znanja za razvoj IKT i kreativnih industrija, nedovoljno razvijene saradnje između NIR institucija i privrede, malo start-ap i zrelih kompanija koje poslovanje zasnivaju na razvoju sopstvenih rešenja i proizvoda uz više kompanija koje svoje poslovanje zasnivaju na „autsorsingʺ biznis modelu, odsustvo instrumenata za finansiranje start-ap kompanija. Potrebno je raditi na razvoju ekosistema i potrebnog znanja za razvoj IKT i kreativnih industrija, unaprediti saradnju između NIR institucija i privrede, generisati i podržati što više startap i zrelih kompanija koje poslovanje zasnivaju na razvoju sopstvenih rešenja i proizvoda koje dodaju značajno više vrednosti u odnosu na kompanije koje svoje poslovanje zasnivaju na „autsorsing“ biznis modelu, razviti instrumente za finansiranje startap kompanija.
Inovacije, obrazovanje, istraživanje i razvoj
Kao univerzitetski centar, Kragujevac je i naučno-tehnološki centar regiona, sa postojećom bazom neophodnom za razvoj novih tehnologija. S druge strane, rastuća industrija, dolazak multinacionalnih kompanija, kao i značajan sektor privatnih malih i srednjih preduzeća, mogu dati potreban impuls neophodan za izgradnju efikasnih veza privrede i obrazovanja u cilju opšteg društvenog i ekonomskog razvoja grada.
Uloga lokalne samouprave je da podrži i promoviše razvoj ključnih naprednih tehnologija i saradnju privrede i obrazovanja, od srednje stručnog do univerzitetskog nivoa, kao i da razvije model saradnje između naučno-istraživačkih centara i privrede u cilju podizanja konkurentnosti lokalne ekonomije i omogućavanja privredi da zapošljava kvalifikovan kadar, bez potrebe dodatnog stručnog osposobljavanja.
Vodeći se principom pametne specijalizacije, tj. razvoja inovativne i na znanju zasnovane ekonomije, posebno bitan aspekt unapređenja uslova za održivi privredni razvoj je podsticanje saradnje između obrazovnog sistema i privrede. Uloga obrazovnog sistema nije samo u formiranju visokoobrazovanog kadra, već i usaglašavanje njihovih znanja i kompetencija sa potrebama ekonomskog i šire društvenog razvoja.
Životna sredina, održivi razvoj i poljoprivreda
Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini. Održivi razvoj podrazumeva razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Oblast poljoprivrede blisko je povezana sa održivim razvojem.
Grad Kragujevac pored određenih resursa i preduslova za primenu koncepta održivog razvoja, na žalost ne može da se da se okarakteriše kao lokalna zajednica koja primenjuje pomenute principe. Ukoliko se u najskorije vreme ne počnu poštovati principi održivog razvoja, Kragujevac i okolina teže da postanu nehumana mesta, neadekvatna za život kako ljudi, tako i za opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta.
Lokalna zajednica je opterećena brojnim izazovima koji u velikoj meri utiču na kvalitet života u Kragujevcu. Najveći problemi se odnose na:
- Neadekvatan urbani razvoj grada (preopterećeno gradsko jezgro, nedostatak parking mesta, nema biciklističkih staza, relativno loše stanje zelenih površina i dečijih igrališta…),
- Nedovoljno korišćenje gradskog prevoza,
- Zagađenje voda (neispravno postrojenje za prečišćavanje vode, kolektori, kanalizacija),
- Zagađenje vazduha (tranzitni saobraćaj, toplana na čvrsto gorivo, individualna ložišta),
- Nedovoljna energetska efikasnost (neracionalno trošenje energije, objekti nisu energetski efikasni,
- Zagađenost zemljišta (nesanitarna deponija, nerešeno odnošenje smeća u selima, nizak nivo svesti građana, nedovoljno se reciklira).
- Uspostavljanje sistema za upravljanje otpadnim vodama, koje uključuje izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže, kolektora i postrojenja za prečišćavanje,
- Izgradnju nove, sanitarne deponije.
Poljoprivreda i ruralni razvoj poseduju značajne resurse, potencijale i pogodnosti koje mogu pozicionirati ovu oblast kao jedan od stubova razvoja. Prirodne karakteristike Grada Kragujevca (klima, reljef, geološki i pedološki sastav zemljišta) predstavljaju odličan preduslov za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Ruralno područje u kome živi oko 28.000 stanovnika ima ogromne potencijale u proizvodnji i preradi voća po kojoj je i cela Šumadija prepoznatljiva. U poljoprivrednoj proizvodnji dominira proizvodnja žita, zatim sledi krmno bilje, a na trećem mestu su voćarstvo i vinogradarstvo.
Najveći problem poljoprivrednih proizvođača je otežan plasman poljoprivrednih proizvoda usled nepostojanja preradnih i skladišnih kapaciteta (hladnjača, sušara), koji bi omogućili siguran plasman poljoprivrednih proizvoda, stimulativnu cenu i sigurnu naplatu. Poljoprivredna proizvodnja nedovoljno je konkurentna, usled usitnjenih poseda, zastarele opreme i mašina, odliva radne snage i depopulacije, nedovoljne specijalizacije za određenu vrstu proizvoda.
Turizam
Grad Kragujevac raspolaže relevantnim turističkim resursima i potencijalima. Prema stručnim analizama Kragujevac ima potencijal da razvija čak sedam osnovnih turističkih proizvoda od devet, koliko ih je definisano nacionalnom strategijom razvoja turizma. Ključni resursi i potencijali Kragujevca u oblasti turizma su:
a) turistička organizacija Kragujevac,
b) mreža hotelskih smeštajnih kapaciteta i privatnog smeštaja,
v) mreža ugostiteljskih objekata,
g) mreža turističkih agencija,
d) planinarska udruženja,
đ) prirodni potencijali – okolne planine i brda: Žeželj, Bešnjaja, Rudnik, Gledićke planine, Šumaričko jezero, sela u okolini, markirane pešačke staze, vinogradi,
e) „Arsenal festʺ –međunarodni muzički, rok festival, koji se tradicionalno održava tokom leta i privlači desetine hiljada posetilaca,
ž) bogato kulturno-istorijsko i industrijsko nasleđe (Šumarice, Knežev arsenal, Milošev venac…),
z) manastiri na teritoriji Kragujevca.
Zahvaljujući navedenim resursima i potencijalima, grad ima mogućnost za razvoj različitih vrsta turizma: manifestacionog, turizma zasnovanog na kulturno-istorijskom nasleđu, vikend city break turizma, rekreativnog, seoskog, lovnog, verskog, gastro i vinskog turizma. Dodatne potencijale za razvoj turizma u Kragujevcu predstavlja blizina Topole, važnog mesta na turističkoj mapi Šumadije, sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem i prirodnim lepotama, kroz kreiranje i razvoj zajedničkih, objedinjenih turističkih ponuda u perspektivi. Grad Kragujevac kategorisan je na nacionalnom nivou kao turističko mesto 2. kategorije.
Od svih navedenih resursa i potencijala može se izgraditi održiva i atraktivna turistička ponuda, a grad Kragujevac svrstati na mapu pravih „turističkih gradova” u Srbiji.
Iako Grad Kragujevac ima bogato kulturno-istorijsko i industrijsko nasleđe, prirodne potencijale, i resurse u obliku smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta, kao dobre preduslove za razvoj turizma i uvećanje prihoda od turizma, postoje brojni izazovi koje je neophodno sistemski rešavati. Pojedini objekti i lokacije kulturnog nasleđa zahtevaju valorizaciju smislu njihovog potencijala za održivu turističku aktivaciju, revitalizaciju i zaštitu od daljeg propadanja.
Nekoliko lokacija ima kontinuiranu posetu, ali su neophodna značajna unapređenja u prezentaciji, interpretaciji i razvoju ciljanih programa, kao i u njihovoj promociji. Određene lokacije zahtevaju odgovarajuće planiranje i značajne investicije u očuvanje i revitalizaciju, poput Kneževog arsenala. Atrakcije kulturnog nasleđa zavise od školskih ekskurzija i specifičnih lokalnih posetilaca, pa je potrebno razviti proizvode za šire ciljne grupe turista. Generalno, aspekti za unapređenje koji su neophodni da bi se u punom kapacitetu iskoristili potencijali za razvoj turizma su: povećanje vidljivosti i intenziviranje promocije Kragujevca na regionalnim i međunarodnim turističkim mapama, razvoj atraktivnih, modernih turističkih sadržaja, dostupnost i signalizacija, uspostavljanje interpretacijskih lokacija, razvoj putne i komunalne infrastrukture u selima, razvoj turističke infrastrukture za rekreativni turizam, te saniranje divljih deponija u prirodi.
Pored značajnih organizacionih i infrastrukturnih resursa, postoje značajni izazovi i mogućnosti za unapređenje u oblasti sporta. Potrebno je dodatno razviti sportsku infrastrukturu, lokalne organizacione kapacitete, unaprediti nivo kompetentnosti stručnog kadra za rad sa mlađim kategorijama i profesionalnim sportistima, povećati broj i kvalitet međunarodnih sportskih manifestacija.